Ученица наше школе, Валерија Благојевић из ИВ3 одјељења, смјер друштвено-језичке гимназије је побједница конкурса за најбољи есеј на тему „Шта за тебе значи свјетска баштина УНЕСЦО“. У августу је, заједно са професором-ментором Александром Васићем боравила у Пољској на студијској посјети током које посјетила је Varšavu, Kraków и Łódź.
Прочитајте њену сјајну репортажу из те прелијепе земље:
Пољска – земља умјетности, историје и љубави! Са својом површином од 312.679 километара квадратних, 69. по величини је земља свијета, а 9. Европе. У њој живи преко 28 милиона становника те је због тога 34. држава свијета по многољудности, а 8. у Европи. Њених 16 војводстава, високи стандарди, чланство у ЕУ и НАТО савезу чине је једном од водећих економских земаља. Све ово и још много тога је Пољска! Земља љубави, цвијећа, боја, младости, историје, умјетности, житних поља, равница. Велика словенска земља коју годишње посјети у просјеку 16 милиона туриста међу којима сам ове године била и ја. Пољска има неку чудну моћ. Привуче те и зароби у својој љепоти и више ти не допушта да одеш из те земље а да је тако лако заборавиш.
Најљепша икона ове земље јесте њена престолница која је своју величину пружила са обје стране ријеке Висле. Варшава. Град са 2 милиона становника. Град сирена и умјетности. Највећи ковчег историјских догађаја којег њени грађани стаменито чувају вијековима уназад, а њену љепоту његују и показују милионима туриста који посјећују ову земљу. Град који је за вријеме Варшавског устанка 1944. године 85% уништен, данас је симбол величине и љепоте. Стари град, Стари трг, многе куће, улице, музеји и позоришта су препуни туриста који једва чекају чути причу о једној таквој земљи. Реконструисан, Нов град који није изгубио ни дијела своје прошлости, јер зидине и улице овог града и сваки камен њихов, вам никада неће допустити да заборавите сву бол и патњу. Чине право богатство Европе и УНЕСЦО-а. Улицама овог града ођекује Шопенова музика која се чује од разних уличних извођача или са клупа које саме свирају његове композиције, смијех ђеце која управо трче и скачу пролазећи кроз фонтане и млазове воде и цвркут и звук птица или дружељубиве вјеверице које зелене паркове чине живима. Варшава је заиста занемарена љепотица Европе која у себи крије идеалан спој старог и новог и која пружа толико могућности за свакога а првенствено за будуће студенте и умјетнике. Национални музеј, музеј устанка, Коперников научни центар и планетаријум, музеј рејв музике, галерије музеја. Умјетност! Умјетност у овом граду је основни начин комуникације и њени становници се не морају бавити умјетношћу да би је разумјели довољно је само да је воле.
Тешка срца, након неколико дана опростили смо се од Варшаве и кренули у Краков, али прије тога смо обишли Лођ – центар пољске индустрије и филма. Мањи град који својом харизмом привлачи многе студенте глуме, режије и будуће продуценте. Филмска умјетност у Лођу је симбол овог града и нема шансе да можете тек тако доћи а да не посјетите музеј филмске умјетности и не фотографишете се са Мумијевима!
Возом са перона 10 тог поподнева из Лођа смо кренули за Краков. У односу на Варшаву је мањи град али са много туриста. Не бисте вјеровали колико разлике има а дијели их само 3 и по сата! Краков је опуштенија и лаганија варијанта града који је идеалан за сваког младог студента – Јагиелонски универзитет, на којим студирају је један од највећих у Европи! Није потребно много да се заљубите у Краков и његове љепоте – а права љепота лежи управо у култури и умјетности који овај град тако добро његује кроз генерације. За разлику од Варшаве, Краков није много страдао током ИИ свјетског рата што му је оставило простор да се културно и економски уздиже те је једно вријеме и сам био престолница Пољске. И данас је али у културном и симболичном погледу. Што рећи о граду гђе је позориште направљено десет година прије водовода? Можда немам ни приђева којима бих могла описати како сам доживјела Краков и његова културна и умјетничка богатства.
Мјеста која ће ми свакако остати дубоко урезана у памћење су рудник соли Wieliczka и Аушвиц I и Аушвиц II. Рудник соли Wieliczka је огроман подземни простор који је са радом престао 2007. године када је у потпуности отворен за туристе. Осим тога што је зрак у руднику доказано много здрав, ту се налази и највећа подземна црква, црква Св. Кинге, коју су рудари исклесали из живе камене соли. Аушвиц је дефинитивно у 80% случајева главни разлог зашто туристи између осталог и посјећују ову земљу. Не желим писати о чињеницама, бројевима, сликама. Вољела бих када бих вам могла писати о жртвама, заиста бих вољела. Али, не могу. Имам 17 година и ништа ме у животу није толико потресло и оставило толико дубок траг као та три сата проведена у Аушвицу. Бројке и имена жртава нису само мртва слова на папиру … То је порука свим генерацијама. Можда ми ни сами не знамо колико смо богати што смо данас за ручак имали фришак хљеб да поједемо? Та три сата су ме научила да цијеним оно што имам јер је пролазно и јер вриједи! Можда јесам много написала и можда вам је на моменте било досадно и читати, али вјерујте ми. Ово није ни 40% онога што сам доживјела и виђела у Пољској. Тражила сам ријечи којима бих вам најбоље могла дочарати ову земљу али нисам их нашла и сумњам да ћу икада моћи. Да бисте ме разумјели морате отићи тамо и доживјети све ово! Нисам неки велики свјетски путник, али путујем јако често и сада са сигурношћу могу рећи да је ово најбоље путовање на којем сам била. Ја не знам гђе ћу сутра, нити за пар година. Ја стварно не знам. Али знам да ћу се једном вратити, јер је дио мене остао тамо и дио Пољске је остао у мени и не дозвољава ми да је икада заборавим. Јер све је ово Пољска и још много, много тога. До неког наредног путовања, Ваша Валерија!
